POZNATI VALJEVCI - Милоје Мића Орловић

Милоје Мића Орловић (Ваљево, 28. мај 1934 — Београд, 13. фебруар 2013) је био српски телевизијски водитељ, новинар и уредник. Каријеру је започео као студент у радију Студентски Град, наставивши је у Телевизији Београд где је постао један од најпознатијих водитеља. У историји српске и југословенске телевизије остаће упамћен као први водитељ ТВ Дневника
Мића Орловић је рођен 28. маја 1934. године у Ваљеву у породици Секуле и Стане Орловић.
Породица Орловић води порекло из селаГорњи Стрмац у општини Зубин Поток. Одрастао је у Приштини и Ваљеву заједно са млађим братом Драганом који се касније такође бавио новинарством и једно време био уредник дневног листа „Политика Експрес“. Завршио је Ваљевску гимназију. Два пута се женио, а из првог брака има једну кћер
Завршио је Филолошки факултет у Београду.^[6] Током студија је радио као спортски новинар^[4]. Био је стандардни репрезентативац студентске кошаркашке репрезентације Југославије коју је тих година оформио и са успехом водиоРанко Жеравица^[4].

На програму Радио Београда први пут се огласио 15. октобра 1957. године као репортер са фудбалске утакмицеОФК Београд – Напредак Крушевац.

Почетком маја 1958. године, Мића Орловић је у току гостовања великана позоришне сцене из Београда Марије Црнобори, Миодрага „Мила“ Здравковића, Дуње Ланго, Јармиле Ћеровић и Љубише Јовановића у Загребу, учествовао у реализацији првог телевизијског приказа у оквиру размене ТВ новинара Београда и Загреба.

Телевизија Београд је 23. августа 1958. године емитовала први ТВ Дневникинформативно-политичког програма чији је водитељ био Мића Орловић.

Професионални новинар је био од 1956. године, а уредник од 1967. године.

Орловић је остварио више од 170 репортажа, као и 300 интервјуа, преко 200 ТВ репортажа, 80 радио емисија, 1300 ТВ емисија.

Учествовао је у реализацији два квиза, „Гинис“ и „Историја српског народа“.

Кршан и маркантан, важио је за југословенског Џона Вејна^[4]. Глумио је у 17 домаћих и страних филмова^[7].

Умро је у Београду у среду 13. фебруара 2013. године^[8][9] у дому за старе у коме је провео десетак последњих дана.

Добитник је следећих награда:

• Награда за животно дело Удружења новинара Србије
• Награда за животно дело Радио Телевизије Београд
• Златни беочуг Културно просветне заједнице Србије
• Награда за животно дело, ИНТЕРФЕР^[11], Сомбор (2007)
• Награда Радио Смедерева за неговање правилног говора и очување лепоте језика у електронским медијима „Бранислав Мане Шакић“ за 2010. годину^[12]

Добитник је Ордена рада са златним венцем.

У књизи Историја српске културе пише:

 „Незаобилазан је, као спикер и водитељ, Милоје Мића Орловић, с којим су гледаоци поистовећивали нашу телевизију.”

Добитник је српске националне пензије од 2008. године због врхунског доприноса националној култури^[13].

Од 2010. године Удружење новинара Војводине додељује новинарима, водитељима или спикерима награду „Press витез – Мића Орловић“. Иста награда која се додељује новинаркама, водитељкама или спикеркама носи имеДушанке Калањ^[14].