POZNATI VALJEVCI - Milomir Jevtić

Izum Valjevca Milomira Jevtića napravio građevinsku revoluciju u Americi. Od prodaje prava za proizvodnju betona živimo porodica i ja u Vašingtonu, pa imam vremena da se posvetim umetnosti, vajanju, ali i pronalazaštvu, kaže Milomir Jevtić, autor spomenika proti Mateji Nenadoviću.
Vajar Milomir Jevtić (64), autor spomenika proti Mateji Nenadoviću, po mnogima najlepšeg u Valjevu, deceniju i po živi u Vašingtonu i uz umetnost bavi se - pronalazaštvom. NJegov izum - nov način livenja betona već primenjuju američke građevinske kompanije, a patentirao je i originalni način proizvodnje struje - hodanjem!

U Americi je, veli, uočio sve manju razliku između umetnosti i industrije, što mu je pomoglo da osmisli novi način livenja betona. Uz pomoć specijalne gume koja se koristi prilikom betoniranja dobijaju se unikatni odlivci idealno glatke površine, pa i obična fasada na zgradi postaje svojevrsno umetničko delo.

Arhitektura u Americi teži da građevine ne budu jednoobrazne, a moj način betoniranja, nazvan “mile-lajner”, omogućava da svaki sledeći primerak istog odlivka bude različit. Omogućava spontanost kreacije, čak i u običnom građevinarstvu - kaže Milomir Jevtić. - Idealan je za izradu dekorativnih fasada, postizanje specijalnih efekata. Mnogi stručnjaci u Americi ističu da je to početak revolucije u betonskoj industiji i građevinarstvu.
NJegov beton, zbog idealne glatkoće površine i čvrstoće, odmah po izlivanju, koristi se u gradnji tunela, objekata u zdravstvu, prehrambenoj industriji... Svuda gde je potrebna idealna čistoća velikih betonskih površina.
Od prodaje prava američkim kompanijama za proizvodnju betona živimo porodica i ja u Vašingtonu, tako da imam dosta vremena da se posvetim umetnosti, vajanju, ali i pronalazaštvu - kaže Jevtić. - Patentirao sam nov način proizvodnje struje korišćenjem energije hodanja, na primer u velikim robnim kućama, halama, aerodromima, gde cirkuliše mnogo ljudi. Uređaj bi bio ugrađen u podove i energiju koraka pretvarao bi u struju. U Patentnom zavodu SAD ocenili su da je to moguće primeniti, što za mene predstavlja veliko priznanje.
U AMERIKU sam otišao iznenada, 1988. godine, kad sam dobio otkaz u Kazneno-popravnom domu u Valjevu, gde sam radio kao vaspitač, zato što nisam podneo molbu za produženje neplaćenog odsustva dok sam pravio spomenik proti Mateji Nenadoviću - kaže vajar. - Valjevo sam preko noći izlepio svojim posmrtnim plakatima, gde sam saopštio javnosti da je umetnost Milomira Jevtića umrla. Spakovao se s porodicom i otputovao **preko bare**. Sada mogu samo da se zahvalim onima koji su mi tada dali otkaz. Pomogli su mi da odem.